1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
151
152
153
154
155
156
157
158
159
160
161
162
163
164
165
166
167
168
169
170
171
172
173
174
175
176
177
178
179
180
181
182
183
184
185
186
187
188
189
190
191
192
|
#use wml::debian::template title="Portovi"
#include "$(ENGLISHDIR)/releases/info"
#use wml::debian::translation-check translation="e8c64d32c3f416df607f5a56f1f743d7f91b488d"
<ul class="toc">
<li><a href="#intro">Uvod</a></li>
<li><a href="#released">Objavljeni portovi</a></li>
<li><a href="#unreleased">Portovi koji još nisu objavljeni</a></li>
<li><a href="#nonlinux">Ne-Linux portovi</a></li>
<li><a href="#various">Razni portovima slični projekti</a></li>
</ul>
<h2 id="intro">Uvod</h2>
<p>
Kao što većina vas zna, <a href="https://www.kernel.org/">Linux</a> je samo
kernel. I, dugo vremena, Linux kernel je radio samo na Intel x86 seriji
strojeva, od 386 nadalje. (Radi se na portiranju Linuxa na 286 i ranije
strojeve. Za više informacija pogledajte projekt
<a href="http://elks.sourceforge.net/">ELKS</a>.)
</p>
<p>
Međutim, to više uopće nije tako. Linux kernel je sada portiran na velik, i
rastući, skup arhitektura. Slijedeći ga u stopu, na te smo arhitekture
portirali Debian distribuciju. To je obično proces s mukotrpnim početkom
(dok ne dobijemo bezbolan rad libca i dinamičkog linkera), a zatim
relativno rutinskim, možda dugim poslom, pokušavanja kompajliranja svih
naših paketa na novim arhitekturama.
</p>
<p>
Debian je operacijski sustav (OS), a ne kernel (zapravo, on je više od
OS-a, budući da sadrži tisuće aplikacija). Kako bismo to dokazali,
naši prvi novi portovi koji nisu zasnovani na Linuxu su opisani
<a href="#nonlinux">pri dnu ove stranice</a>.
</p>
<p>
<em>Upozorenje:</em> na ovoj stranici se još radi. Svi portovi još nemaju
stranice, a većina ih je na drugim mjestima. Radimo na skupljanju
informacija o svim portovima, koje će se prenositi zajedno s Debianovim WWW
stranicama.
</p>
<h2 id="released">Objavljeni portovi</h2>
<p>Sljedeći portovi su uključeni u bar jedno stabilno izdanje Debiana.</p>
<h3><a href="i386/">Intel x86 (<q>i386</q>)</a></h3>
<p>
Prva arhitektura, i nije baš port. Linux je originalno razvijen za Intel
386 procesore, odakle dolazi i kratko ime.
Debian podržava sve IA-32 procesore koje proizvode Intel (uključujući
sve Pentium serije i novije Core Duo strojeve u 32-bitnom modu),
AMD (K6, sve Athlon serije, Athlon64 serije u 32-bitnom modu),
Cyrix i drugi proizvođači.
<br />
Kako se Debianove stranice budu prilagođavale s tradicionalnog
i386-centričnog pogleda na Linux, na jedan uravnoteženiji, sve
informacije specifične za i386 bit će premještene ovdje.
</p>
<h3><a href="m68k/">Motorola 68k (<q>m68k</q>)</a></h3>
<p>
Prvi put službeno objavljen zajedno s Debianom 2.0.
<if-stable-release release="etch">
Ovaj port nije uspio zadovoljiti kriterije potrebne za izdavanje s
Debianom 4.0 i zato nije uključen u izdanje <em>Etch</em>.
</if-stable-release>
Debian m68k port radi na širokom rasponu računala zasnovanih
na Motorola 68k seriji procesora — konkretno, Sun3 serija radnih
stanica, osobna računala Apple Macintosh, te osobna računala Atari i Amiga.
</p>
<h3><a href="sparc/">Sun SPARC (<q>sparc</q>)</a></h3>
<p>
Prvi put službeno objavljen zajedno s Debianom 2.1.
Ovaj port radi na Sun SPARCstation seriji radnih stanica, kao i na nekim
njihovim nasljednicima iz sun4 arhitektura.
</p>
<h3><a href="alpha/">Alpha (<q>alpha</q>)</a></h3>
<p>
Prvi put službeno objavljen zajedno s Debianom 2.1.
Jedan od duže postojećih portova, sada prilično stabilan.
</p>
<h3><a href="powerpc/">Motorola/IBM PowerPC (<q>powerpc</q>)</a></h3>
<p>
Prvi put službeno objavljen zajedno s Debianom 2.2.
Ovaj port radi na mnogim Apple Macintosh PowerMac modelima, te na CHRP i
PReP računalima s otvorenom arhitekturom.
</p>
<h3><a href="arm/">ARM (<q>arm</q>)</a></h3>
<p>
Prvi put službeno objavljen zajedno s Debianom 2.2.
Ovaj port radi na raznom <i>embedded</i> hardveru, uključujući NSLU2.
</p>
<h3><a href="mips/">MIPS CPU-i (<q>mips</q> i <q>mipsel</q>)</a></h3>
<p>
Prvi put službeno objavljen zajedno s Debianom 3.0.
Debian se portira na MIPS arhitekturu, korištenu u SGI strojevima
(debian-mips – big-endian) i Digital DECstationima
(debian-mipsel – little-endian).
</p>
<h3><a href="hppa/">PA-RISC (<q>hppa</q>)</a></h3>
<p>
Prvi put službeno objavljen zajedno s Debianom 3.0.
Ovo je port na Hewlett-Packardovu PA-RISC arhitekturu, i u poodmaklom je
stadiju.
</p>
<h3><a href="ia64/">IA-64 (<q>ia64</q>)</a></h3>
<p>
Prvi put službeno objavljen zajedno s Debianom 3.0.
Ovo je port na Intelovu prvobitnu 64-bitnu arhitekturu.
Pažnja: ovaj port <em>nije</em> namijenjen za zadnje Intelove 64-bitne
ekstenzije za Pentium 4 i Celeron procesore, nazvane Intel 64; za njih,
pogledajte port <a href="amd64/">AMD64</a>.
</p>
<h3><a href="s390/">S/390 (<q>s390</q>)</a></h3>
<p>
Prvi put službeno objavljen zajedno s Debianom 3.0.
Ovo je port na IBM S/390 poslužitelje.
</p>
<h3><a href="amd64/">AMD64 (<q>amd64</q>)</a></h3>
<p>
Prvi put službeno objavljen zajedno s Debianom 4.0.
Ovo je port na 64-bitne AMD64 procesore. Cilj je podržavati
i 32-bitni i 64-bitni "userland" na ovoj arhitekturi.
Ovaj port podržava AMD-ove 64-bitne Opteron, Athlon i Sempron procesore,
te Intelove procesore s podrškom za Intel 64, uključući Pentium D
i razne serije Xeon i Core2 procesora.
</p>
<h2 id="unreleased">Portovi koji još nisu objavljeni</h2>
<p>Sljedeći portovi nikad nisu sudjelovali u stabilnom izdanju Debiana, ali
bi se jednom trebali pojaviti u njemu.</p>
<h3><a href="https://wiki.debian.org/SH4">SuperH (<q>sh</q>)</a></h3>
<p>
Ovo je prilično nov port na Hitachi SuperH procesore.
</p>
<h3><a href="http://www.debonaras.org/">armeb</a></h3>
<p>
Port na big-endian ARM strojeve, napose na Linksys NSLU2.
</p>
<h3><a href="http://www.linux-m32r.org/">m32r</a></h3>
<p>
Port na 32-bitni RISC mikroprocesor kojeg proizvodi Renesas Technology.
</p>
<h2 id="nonlinux">Ne-Linux portovi</h2>
<h3><a href="hurd/">Debian GNU/Hurd (<q>hurd-i386</q>)</a></h3>
<p>
GNU Hurd je posve nov operativni sustav na kojem radi GNU grupa. Zapravo,
GNU Hurd je završni dio koji omogućava izgradnju potpuno GNU OS-a — a
Debian GNU/Hurd će biti jedan takav (možda čak i prvi) GNU OS. Trenutni
projekt je zasnovan na i386 arhitekturi, no očekujte da će druge uskoro
slijediti...
</p>
<h3><a href="netbsd/">Debian GNU/NetBSD (<q>netbsd-i386</q> i <q>netbsd-alpha</q>)</a></h3>
<p>
Ovo je port Debian operativnog sustava, potpun s aptom, dpkgom, i GNU
korisničkom okolinom, na NetBSD kernel. Trenutno je u prilično
preliminarnoj fazi, ali kako je NetBSD kernel na produkcijskoj razini,
korisnost Debian GNU/NetBSD-a bi ubrzo trebala porasti. Trenutno je Debian
GNU/NetBSD za Intel x86 najnaprednija varijanta, ali rad je počeo i na
podržavanju računala baziranih na Alpha procesorima.
</p>
<h3><a href="kfreebsd-gnu/">Debian GNU/kFreeBSD (<q>kfreebsd-gnu</q>)</a></h3>
<p>
Ovo je port Debian GNU operativnog sustava na FreeBSD kernel.
Trenutno je u preliminarnoj fazi, iako ga neki razvijatelji koriste u
produkcijskim okruženjima za redovan posao.
</p>
<p><strong>Odricanje:</strong> Mnoga od navedenih imena računala i procesora
su zaštitni znakovi i registrirani zaštitni znakovi njihovih proizvođača.
Koriste se bez dopuštenja.</p>
|
